07.12.2016.

4.

Nisam dugo pisala, a nemam vala ni reći nešto posebno. Nekako sam 'sjebana' ovih dana, nemam pojma što. Ali to je ona prolazna faza. Inače sve normala, ništa novo, sve po starom dan za daaaaanom. Mrzim ove pripreme za Novu godinu, to me smori i najradije bih tu noć ostala kući i prespavala. I još što moram uraditi jeste naći posao, a nisam ja nikako za to. No mama kako kaže tako mora biti, nikog ne dira dok poštuje njen zakon haha. Kako god ne znam više šta reći, koju posluku porati, kome? Hahaha pričam gluposti, nemam šta drugo. Da se hoće šta promijenit, baš mi je sve nekako monotono. Sad bih se udala, eto Boga mi, al et. Možda sam poludila:/.

02.12.2016.

3.

Zašto moram uvijek biti prehlađena, eto zašto? Niti jedan virus mene ne može zaobići, nikad. Čitav dan katastrofa. Gdje to još ima da ti gosti dolaze sabahile? A mene naravno moraju probuditi jer ne daj Bože da gosti malo provire u sobu a ja spavam. Sramota, stvarno. Ne znam šta imaju ulaziti u moju sobu, ali eto malo renovirali stan pa svi moraju to vidjeti. Nigdje veze. Da Bog da im svima prešla ova prehlada od mene, pa da vide kako je kad te dignu nikakvog iz kreveta. Haj nije ni bitno, ja naravno opet ne mogu zaspati prije 3, 4 jer sam noćni čovjek haha. Danas počeh čitati neku knjigu, čini se pravo zanimljiva. 'Djevojčica na litici', Lusinda Rajli. Početak mi se poprilično svidio, a koliko pročitah u uvodu izgleda da je skroz jaka. Vidjet ćemo.
Sad malo o nečemu drugom. Sanjala sam sinoć jednog momka, nekad bio bitan više nije. Mrzim kada tako neki snovi ostave velik utisak i onda o tome razmišljam par dan. Što je najčudnije, baš kada su mi misli odlutale taj isti momak mi se javi. I sad ide ono standardno, što si me zaboravila, jesi li me poželjela bla bla.. Toliko mi se sviđao prije 7 mjeseci, ma skoro se zaljubila i onda mi pokaže koliko je debil, ali ništa, ja i dalje hoću nešto s njim. I tako dan po dan, nekako mi dosadi da se nadam nečemu što se očito neće desiti i odustanem od svega. A sada kada sam zaljubljena, kada imam super momka on se meni javlja i hoće da me vidi. E pa ne može, kad si mogao nisi htio, sad ja neću. Svima se to bar jednom desilo, a nekad mi fakat dođe da napravim od sebe budalu i izađem s tom osobom kojoj ću opet biti zanimljiva par dana i nakon toga ni poruke, ni poziva. Ali opet kad razmislim, zašto bih ovo sada, ovu sreću koja će sigurno potrajati mijenjala za nešto što će trajati tako kratko. Najviše mrzim, kada mislim o tome šta bi bilo kad bi bilo. Nekako ne mogu da se baziram na sadašnjost, kao da mi nije dovoljno to što sada trenutno imam. A iskreno ne fali mi ništa, nego eto imam onu dječiju maštu pa bih nekad svega pomalo. Ali realno, i ovo što imam previše je, nisam više ni zaslužila jer sam nekad bila govno od čovjeka. Ispravljam greške, trudim se i dobro ide. Znam ovako nekad srati ali hajde, valjda me neko razumije. <3

30.11.2016.

2.

Evo zima će.. Mrzim hladno vrijeme i hladne ljude hah. Ne znam što, ali ova studen me vraća nekom starom vremenu, a i ne volim baš kada me prošlost potapša po ramenu da bih joj se okrenula. Obuzme me neka tuga, sjeta, potištenost i kao da traje puna tri mjeseca. Fuj, više volim da se topim nego smrzavam ali hajde proći će. Inače, rođena sam u decembru i dok sam bila mala na pitanje kada mi je rođendan uvijek bih rekla kad pada snijeg, tad je najljepše. E Boga mi sad ne mislim tako, po čitav dan bih ostajala u krevetu uz neku dobru knjigu, šoljicu čaja.. ali obaveze zovu fax, društvo, momak. Nisam nešto dugo u vezi, tek par mjeseci ali vjerujte toliko sam se zaljubila i već sam od njega čula riječi 'volim te', je li to normalno?! Važno mi je da sam mu najvažnija i da mi je stvarno lijepo sa njim, mada me ponekad toliko iznervira da mi dođe da sve to batalim, ali ne mogu. Ljubav je valjda takva. Sve dok je lijepo neka traje, jer kao što mama kaže.. gledaj za ubuduće, možda nećeš naći boljeg. Ne volim pisati mnogo o tome, već sam navela u prvom postu, ali nekad je toliko lijepo da mi se čini nestvarnim. Uglavnom, htjedoh pisati o nečemu drugom.
Da li smo stvarno u stanju povrijediti onu najdražu osobu, mamu? Srce mi se cijepa kada vidim suze na njenom licu i dođe mi da samu sebe izudaram jer je to moja krivica. Toliko toga proživi u život, daje sve od sebe da meni bude fino, a ja se iznova ponašam kao najveća budala. Mrzim što mi je jezik brži od pameti i što ne mogu objasniti da ne mislim uvijek ono što kažem. Jebi ga, uvijek je bilo ne povrijedi te onaj koji hoće, nego onaj kome pokažeš kako. Laku noć.

27.11.2016.

1.

I voliš i mrziš, smiješ se, plačeš, čekaš, odeš.. Stvarno čudan život. Kada si sretan ne želiš da pričaš, jer će kratko trajati. Tužan si, ne pričaš, jer će te svaka sitnica povrijediti. Čudiš se odakle sve to dolazi. Kako neko biće poput tebe, od krvi i mesa, može da ti nanese toliku bol ili toliku radost. Cijeni ono što imaš i uživaj u svakom trenutku koji ti Bog nudi. Ne ustručavaj se reći šta misliš i šta osjećaš jer nekada će sve to proći a ti ćeš žaliti jer si ispao glup na početku i čuvao si te neke posebne riječi za neko 'pravo vrijeme'. Ne postoji pravo vrijeme, pravo mjesto, pravi trenutak. Sve što imaš reći, reci odmah. Čuvaj ono što imaš i voliš i njeguj to. Nekad ti život da stvari za jednokratnu upotrebu i pazi kako ćeš se ophoditi prema tome.
Pišem blog po ko zna koji put i to radim iz čiste dosade. Dođe mi nekada da se požalim ili pohvalim, a gdje ću anonimno ako neću ovdje. Nadam se da neću svaki post obrisati kao što sam do sada radila, no Bože moj, ko zna :D.




Made:~honeeybee
Left:1154